Ni
kandidati za vozače motornih vozila, kategorije A i B, kojima će upravljanje
motornim vozilom biti osnovno zanimanje, kao ni kandidati za vozače
motornih vozila kategorije C, D i E ako boluju od bilo kojeg oblika
epilepsije ili drugih poremećaja svesti, nisu sposobni za upravljanje
motornim vozilom u javnom saobraćaju.
Imajući
u vidu takav propis, osoba koja podnosi zahtev za dobijanje vozačke
dozvole mora, prilikom popunjavanja (formulara) zahteva, da odgovori
sa DA ili NE, na pitanje - da li je ikad pretrpela povredu glave, da
li je pritom gubila svest, da li ima vrtoglavicu, da li uzima alkohol,
lekove ili drogu i da li se lečila kod neuropsihijatra, ambulantno
ili bolnički. Ako 'sakrije' istinit odgovor, odnosno odgovoriti lažno,
može odgovarati krivično.
Država
propisuje različita merila za izdavanje vozačkih dozvola osobama sa
epilepsijom. U nekim zemljama, kriterijumi su stroži, u drugim blaži
u poređenju sa našim merilima. Na primer, kada postoji apsolutna kontrola
epileptičnih napada, osoba sa epilepsijom može, po propisima nekih
zemalja, da vozi svoj automobil samo u određenoj zoni, recimo tamo
gde stanuje, kako bi lakše obavila neke svoje potrebe i na taj način
bila samostalnija i nezavisnija od drugih.
Postoje
zemlje koje propisuju ograničenja u vožnji samo u vreme kada se kod
vozača osnovano može očekivati pojava epileptičnih napada.
Bitno
je to da se osoba sa epilepsijom pridržava propisa o vozačkoj dozvoli
ako, zbog svoje bolesti, faktički nije u stanju da je poseduje privremeno
ili trajno. To ne treba da utiče na takvu osobu da ona sama sebe vidi
kao ličnost manje vrednu u odnosu na svoje vršnjake, što je posebno
važno za mlade osobe.
ODUZIMANJE
VOZAČKE DOZVOLE
Ako
osobe sa epilepsijom već poseduju vozačku dozvolu koja je prijavljena
nadležnim organima unutrašnjih poslova i kompjuterski registrovana,
lekar, po svojoj dužnosti tj. zakonskoj obavezi, treba da obavesti
organe unutrašnjih poslova o nastanku bolesti vlasnika vozačke dozvole.
Osoba
koja ima epilepsiju dozvola će biti oduzeta na određeno vreme, najmanje
na dve godine, a zatim će uslediti kontrola radi potrebne medicinske
ocene i mišljenja. Prema našem zakonu, ovakva ograničenja se odnose
na vozače amatere A i B kategorije.
Da
bi se vozačka dozvola vratila osobi koja ima epilepsiju, mora se predhodno
utvrditi da ona nema više epileptične napade ni bilo kakve nagoveštaje
koji bi ukazali na moguć epileptični napad (aure), da takvo stanje
traje najmanje dve godine od poslednjeg epileptičnog napada, kao i
da ne uzima lekove za epilepsiju.
U slučaju
prekršaja koja bi takva lica izvršila, snosila bi zakonske posledice.
U većini evropskih zemalja, propisi o ovoj stvari su jednaki ili slični
našima.
