Stavovi adolescenata prema narkomaniji

Stavovi mladih prema drogi i narkomaniji uopšte, prilično su šaroliki i neujednačeni:
- veliki broj mladih ne pokazuje nikakvo interesovanje za drogu niti odobrava njeno korišćenje,
- jedan deo prima informacije i pokazuje interesovanje za drugove koji povremeno koriste
„neke tablete”ali bez želje da prihvati drogue,
- postoji grupa mladih koji se poistovećuje sa narkomanima a povremeno i sami koriste istu, pri čemu je za njih to više vid demonstriranja svoje pripadnosti nego što je sa ma želja za drogom,
- broj mladih koji u potpunsti i psihički i fizički pripadaju i zavisni su od droge, sa potpunim narkomanskim ponašanjem i obeležajima, na žalost ovaj broj se poslednji godina rapidno povećava.

Veliki broj naučnih radova, danas govori o “premorbidnoj strukturi ličnosti,” koja je negde, ponajviše odgovorna za nastajanje narkomana.

Razvoj narkomaske ličnosti je vrlo neujedančen, karakteriše se brojnim konfilktima u porodici, neujedačenim vaspitnim stavovima roditelja, stalno prisutno osećanje otedjenosti, prisustvo neurotičnih oblika ponašanja u porodici, intolerancija prema pritiscima i napetosti. Slab razvoj ličnosti narkomana usporova proces sazrevanja i socijalizacije, tako da nezrelu ličnost narkomana nadvladavaju nagonske pulzacije koje nemogu da se prilagode spoljnjem svetu. Postepeno napuštaju odnose sa realnim svetom, koji nikada nisu bili nešto jako izraženi, narkoman je uvek na ivici „psihičkog rascepa”i gubitka veze sa realnošću, što nije slučaj kod drugih oblika delikventnog ponašanja.

Na osnovu danas, postojećih istraživanja, može se sa sigurnošću zaključiti da narkomani u svojoj ličnosti imaju dosta neurotičnih pa i psihotičnih crta, što ih negde čini devijantnim ličnostima kojima je pre svega potreba pomoć lekara. U odnosu na delikvente, narkomani predstavljaju ozbiljnije poremećene i oštećene ličnosti.

Kada se govori o premorbidnoj strukturi ličnosti narkomana, Jertić i Berger navode sledeće karakteristike mladih ljudi koje mogu biti uzrok narkomanije: emocionalna nezrelost, agresivnost i netolerantnost, loša sposobnost za prilagodjavanje, sadističke i mazohističke crte, sklonost ka regresivnim oblicima ponašanja, nesposobnost vezivanja za partnera.
Kasnije, u toku narkomaskog staža, ličnost narkomana se menja, psihička neuskladjenost je sve prisutnija, povećana neaktivnost i lenjonost, zapuštenost, sklonost ka fantaziranju, nemogućnost da se donose adekvatne odluke, da se podnese bilo kakav napor. Nepoznavanje moralnog kodeksa ponašanja i etička izopačenost su jedna od bitnih karakteristika hroničnog narkomana.