Zašto tinejdžeri koriste drogu ?

1. svi to rade...
2. bežanje i samo lečenje (u nedostatku pravog okruženja, kada je prisutan problem ali nemaju osobu sa kojom bi mogle da razgovaraju, traže pomoćna sredstva za raspoloženje ali i sredstva da se nose sa svakodnevnim problemima),
3. dosada i sticanje „drugačijih“ prijatelja (potreba za uzbudjenjem, rizikom, bekstvo od školskog neuspeha),
4. manajk samopouzdanja,
5. trenutno zadovoljtvo,
6. razlozi za početak: nisu obavešteni o štetnosti (13-35%), po nagovoru drugih (7-19%),
moga da kontrolišu( 3-15%), žele da budu drugačiji (7-10%), žele da su u trendu (3-10%)

Faktori rizika odgovorni za početak ali i nastavak korišćenja droga su grubo podeljeni na

1. faktore ličnosti, hereditet, gentska predispozicija probatora ili kasnije narkomana,
2. faktori sredine, socijalni milje,
3. dostupnost i vrsta psihoaktivne supstance

Droga se najčešće uzima po prvi put iz radoznalosti, potreba da se doživi nešto novo, želja da se bude drugačiji , da se dobije na značaju.
Činjenica je da su žrtve mladi ljudi koji bez bilo kakvog prethodnog znanja uleću u avanturu i bez sposobnosti da se uče na tudjim greškama ali i upornom ponavljanju već postojeće greške koja značajno podriva psihičko i mentalno zdravlje pojedinca.
Najveći broj mladih ljudi nije svestan u potpunosti svih rizika koji prate konzumiranje psihoaktivne supstance, pa i ne razmišljaju o posledicama, čak i ne vide razloge zašto bi prestali sa uzimanjem iste.

Jasno je da nepostoji dovoljno jaka svsest o rizičnosti takvog ponašanja.
Takvi mladi ljudi treba da se posmatraju kao adolescenti pod povišenim stepenom rizika, kojima je potrebna pomoć od strane roditelja, škole i psihologa.
Kod adolescenata kod kojih se razvije jači stepen vezanosti za efekte droge, uvek treba tražiti u pozadini dublje motive za ovakvo ponašanje. Premorbidna ličnost ovakvih osoba uvek u sebi krije neke nerazjašnjene komplekse iz ranog detinjstva ili traume iz ranog perioda razvoja ličnosti.

Medju narkomanima je i veliki broj depresivnih osoba, graničnih slučajeva, kao i psihotičnih osoba. Za ovakve osobe droga često pretstavlja „oslobodjenje”od neraspoloženja, sraha, nesigurnosti.
Ovome ide u prilog činjenica da se neki narkomani dok uzimaju supstancu-narkotik, nalaze u nekoj fazi remisije u odnosu na primarnu bolest (bazični mentalni poremećaj)
Kao i da se po prestanku uzimanja supstance ponovo javljaju problemi mentalnog obolenja.
Upotreba droga od strane mladih poprima karkter „epidemije”, na žalost vreme u kome živimo, koje malo pruža a postavlja mnoge zahteve, stvara odličan teren za porast narkomanije medju mladim ljudima.

Danas u Srbiji, porodica sa adolescentnom je pod velikim rizikom, zbog rascepa sistema vrednosti. Stalna društvena previrenja, dezintegracija društva, ne daju oslonac niti podstiču razvoj mladih ljudi. Dinamika odrastanja ovih mladih ljudi narušena je dugotrajnom ekonomskom krizom ali i nedostatkom pravih moralnih vrednosti.
Mnoga testiranja kod mladih u ovoj populaciji, radjena krajem 2000. godine pokazuju jasno izraženo postojanje anhedonije, konfuznosti, povlačenje u sebe, rastući pesimizam kao i značajno nezadovoljstvo svojim životom (Vidojević 2000.god)