Postavlja
se pitanje da li osoba koja ima epilepsiju teže nalaze posao. Moguće
je i to. Sve zavisi od prirode bolesti i njene težine, i od toga da
li osoba pati zbog nekih dodatnih invalidnosti. Međutim, osoba koja
potpuno kontroliše svoje napade i koja dobro poznaje svoj posao, ne
bi trebalo da ima takvih problema. Mnogo zavisi i od toga kako se
osoba predstavlja konkursnoj komisiji, sa kakvom sigurnošću i samopouzdanjem
čak i borbenošću kada traži posao, kakv utisak ostavlja o sebi i o
svojoj sposobnosti da može odgovoriti zahtevima posla za koji konkuriše.
U razvijenim
zemljama radni terapeuti obučavaju ljude sa epilepsijom kako se traži
posao. Taj problem će vrlo verovatno biti uskoro aktuelan i kod nas
u vezi sa budućom privatizacijom. Poslodavci će biti zainteresovani
da imaju što manje problema sa osobljem na poslu i tražiće zdravu
radnu snagu. Države koje imaju takav problem preduzele su opsežne
mere da zapošljavaju ljude koji imaju napade i one sa invaliditetom
nastalih zbog epilepsije.
U odnosu
na ova zanimanja, propisana je apsolutna zabrana aktivnog obavljanja
poslova:
- Milicioneri
Pravni
propisi o zdravstvenim uslovima koje treba da ispunjavaju lica koja
se bave određenim poslovima, ili pripadaju određenoj profesiji,
mogli bi se primenjivati u odnosu na: sudije, radnike na teškim
mašinama, sve poslove pored vatre (duvači stakla, topioničarske
rude) i (duboke) vode, zatim sve poslove na visini i drugo.