Parasomnije

Spavanje pretstavlja fiziološki fenomen koji je još uvek nedovoljno ispitan. Najveći broj ljudi, oko 60% spava izmedju šest i osam sati dnevno, 36% ljudi spava više od osam sati dnevno, dok manje od 4% spava manje od šest sati. Ne postoji razlika o potrebi spavanja izmedju muškarca i žene. Kada se javlja nesanica, žene su brojnije od muškaraca 2:1, žene takodje češće u odnosu na muškarce,uzimaju sredstva za spavanje, u istom odnosu . Istraživanjem fiziolozi su otkrili dve vrste spavanja . REM spavanje , period kada se sanja, ovo je faza koja je zadužena za odmor i svežinu koju dobijamo nakon jutarjeg budjenja. NON-REM spavanje ili period spavanja gde su prisutni spori moždani talasi. Spavanje i sanjanje su neophodni za jutarnje odmorno probudjenje.

Dugotrajno iscrpljivanje i nespavanje dovodi do teških nenormalnosti u funkcionisanju mozga.
Mnogi istraživači zastupaju teoriju da dnevni umor sintetiše supstancu koja se zove Hipnotoksin, a koja aktivira deo mozga-retikularnu formaciju koja je zadužena za spavanje. Spavanje nije samo stanje svesti već i stanje izmenjene telesne hemije.
Nespavanje dovodi do umora, slabije koncentracije, anxsioznosti, kasnije nemogućnost obavlja kordinisanih pokreta, nerazumljivog govora, oštećenja vida.

Parasomnije predstavljaju dogadjaje praćene neobičnim ponašanjem koje se javlja u toku spavanja. Mogu se podeliti na parasomnije u toku sporotalasnog spavanja i tada se javljaju kao noćni strahovi, somnabulizam(mesečarenje), bruksizam (škripanje zubima), noćna enureza (noćno umokravanje) i parasomnije dubokog spavanja REM spavanja (noćne more, poremećaji ponašanja ) koji su praćeni kompletnom amnezijom za dogadjaj nakon probudjenja. Često se javljaju paroksizmalno pa zbog toga mogu da liče na epilepticne napade. Ovakve epizode ponašanja najčešće se javljaju kod dece, mada se smatra da se u oko 5% adultne populacije javljau noćne more (REM-parasomnije). Moguća je pojava združenog pojavljivanja, noćnih strahova i epileptičnih napada u toku spavanja. Treba naglasiti da se ovakvi epileptični napadi javljaju toku dnevnog i noćnog spavanja, u toku pospanosti ili u bilo kom stadiju spavanja, bilo da je površno spavanje ili u toku prelaza jedne faze sna u drugu.Kod mnogih osoba nedostatak sna, nedovoljna satnica spavnja može da indukuje epileptični napad.

Nespavanje ili deprivacija sna se koristi i kao tehnika provokacije koja povećava mogućnost pojave napada tokom EEG snimanja u kabinetu.

Postoje osobe kod kojih se epileptični napadi javljaju u odredjenim ritmovima tokom 24h ili su pak provocirani faktorima koji doprinose povećanoj učestalosti napada.Ako osoba uoči jasno takve faktore moguće je u izvesnom smislu i “sprečiti”napade.

Najvažniji činioci koji najčešće indukuju napade su: ne uzimanje redovno propisane terapije,konzumiranje alkohola , zloupotreba psihoaktivnih supstanci, naročito sintetskih psihostimulativa, nedostatak sna, psihički produženi stres. Kod nekih pacijenata poznat je i fotostimulativni efekat svetlosti (indukovani napadi u diskotekam, prilikom gledanja TV-a).

---

NOĆNI STRAH ( Pavor nocturnus)

Klinička slika noćnog straha sastoji se od iznenadnog vrištanja deteta koje spava,dete je uznemireno,seda ili ustaje iz kreveta,doziva svoje, uplašeno je.Lice je zajapureno ili bledo, orošeno znojem, pravi pokrete kao da se brani od nečeg,govori nepovezano, ne odaziva se na pozive roditelja i ne prepznaje ih. Ujutru postoji amnezija za dogadjaj.
Noćni strah predstavlja izraz dublje strepnje čiji su uzroci mnogostruki.

MESEČARSTVO (Somnabulizam)

Somnabulizam se ispoljava tako što dete ustaje iz kreveta dok spava i obavlja niz motornih radnji.Sve to radi otvorenih očiju, krećući se sporo i nesigurno, ali radnje imaju odgovarajući cilj.Postoji amnezija za dogadjaj, češće se javlja kod dečaka nakon sedme godine života.Mesečarstvo se svrstava u grupu disocijativnih poremećaja u kojima u toku spavanja dolazi do ispada kontrole pojedinih delova motorike i senzorijuma. Motorika u stanju somnabulizma na simboličan način ukazuje na nesvesne sadržaje.Ponekad, mesečarenje može da predstavlja ekvivalent epilepsije.

NOĆNO I DNEVNO UMOKRAVANJE ( Enuresis nocturna et diurna)

Noćno i dnevno umokravanje se definiše kao nevoljni akt koji se dešava povremeno ili stalno, danju ili noću, posle treće ili četvrte godine života a bez organskih sistemskih oštećenja.Smatra se da skoro 15% dece ima nićno umokravanje i posle četvrte godine života.Miže biti primarno ako problem postoji od rodjenja ili sekundarno ako se problem javlja nakon „suvog“ perioda, kada je dete imalo kontrolu mokrenja.

Oko 40% posto ovakve dece spava duboko, povremeno izrazito nemirno pred umokravanje.
U svakom slučaju potrebno je konsultavati psihologa.
Uspešan je i tretman magnetima.