Većina
ljudi putuje van svog mesta boravka zbog poslovnih potreba ili ličnog
zadovoljstva. Mnogi ljudi provode svoje godišnje odmore van mesta
boravka, neki u inostranstvu. Uz izvesne mere predostrožnosti, na
takva putovanja mogu ići i ljudi koji imaju epileptične napade.
U mere
predostrožnosti za vreme putovanja, trebalo bi, obavezno, da idu
i lekovi. Zainteresovana osoba bi trebalo da ih nosi sa sobom, da
ih 'ima pri ruci', jer se može desiti da se prtljag izgubi. Zato
je bolje imati lekove uza se. Carinskim službenicima treba objasniti
o kakvim se lekovima radi.
Putovanje
avionom obično ne izaziva epileptične napade kod obolele osobe, ali
bi možda trebalo da osoblje aviona zna da sa njima putuje u društvu
sa nekim poznatim, ko će najbolje moći da reaguje u slučaju epileptičnog
napada obolele osobe.
Ako
postoji razlika da smena vremena dan - noć, može da provocira napad,
u slučaju interkontinentulanih letova, treba planirati putovanja
koja ne bi izazivala takve poremećaje.
Putovanja
kopnom ili vodenim putem, ne bi trebalo da stvaraju poteškoće ovakve
vrste.
PUTOVANJA
I POVLASTICE
U toku
školovanja decu treba usmeravati prema određenim zanimanjima u skladu
sa njihovom naklonošću, ličnim sposobnostima i mogućnostima. Na isti
način treba postupiti sa decom koja imaju epileptične napade. Neophodno
je pratiti njihove mentalne sposobnosti i usmeravati ih prema određenim
zanimanjima, posebno ako se školuju u specijalnim školama. Kako škole,
tako i zavodi za zapošljavanje treba da vode računa o njihovom daljem
zapošljavanju.
Železnički
saobraćaj
U nekim
zemljama, lica koja nisu u stanju da voze automobil zbog nekontrolisanih
epileptičnih napada, mogu da se koriste voznom kartom za invalidna
lica, koju daje železnica. Takva karta se dobija uz potvrdu lekara
opšte prakse koji osobu leči, a ima važnost i za pratioca. Osoba sa
epilepsijom i njen pratilac plaćaju samo trećinu cene karte za sva
putovanja železnicom.
Autobuski
saobraćaj
U nekim
zemljama korišćenje popusta za osobe koje ne kontrolišu svoje epileptične
napade, moguće je i u autobuskom saobraćaju.
Nije
nam poznato da takve povlastice imaju osobe sa epilepsijom kod nas.
Bilo bi svrsishodno, da se nešto slično tome učini i u našoj zemlji,
i na taj način učestvuje u svetskoj kampanji za borbu protiv epilepsije
koja se sprovodi u mnogim zemljama, i ima za cilj da popravi kvalitet
života ljudi sa epilepsijom.
EPILEPSIJA, VOZAČKA DOZVOLA I PUTOVANJA
Kada
neko dolazi na posao, na fakultet, kod prijatelja, na godišnji odmor,
najradije to čine, ako može, putujući svojim kolima.
Ali za
to je potrebno imati vozačku dozvolu. Posedovanje vozačke dozvole
je ne samo formalnost već i znak socijalne i ekonomske sigurnosti.
Nadležni
organ uprave može nekome da uskratiti izdavanje vozačke dozvole. To
podrazumeva vrlo ozbiljno ograničenje, posebno za mlade ljude. Mlad
čovek teži određenoj nezavisnosti i ostvarenju svojih društvenih i
ekonomskih ciljeva, tj. prestiža, što osim ostalog, podrazumeva i
posedovanje vozačka dozvole. U ostvarivanju tih svojih potreba, koje
ponekad prelaze pravu meru. Vršnjaci se i takmiče. I mladi ljudi sa
epilepsijom imaju iste potrebe. Šta više, oni koji nastoje da prevaziđu
psihološke probleme prouzrokovane bolešću. Zabrana posedovanja vozačke
dozvole zbog neuspostavljene pune kontrole epileptičnih napada, izaziva
kod njih posebno nezadovoljstvo. Ono može da dobije takve razmere
da remeti njihovo ponašanje prema okolini i da dovede do pogoršavanja
osnovne bolesti.
Da
ne bi došlo do takvih neželjenih posledica, neophodno je osobu sa
epilepsijom, još na početku bolesti, obavestiti o privremenim ili
trajnim zabranama koje će imati. Ovakav način ophođenja predstavlja
mnogo manju traumu za ljude sa epilepsijom i pomaže im da se bolje
prilagode bolesti.
