Epilepsija i radna sposobnost

 

U vreme ekonomske krize, kada je pitanje nezaposlenosti veliki problem mnogih zemalja, pitanje zapošljavanja osoba sa epilepsijom, posebno sa većim invaliditetom zbog epilepsije, je veoma teško.

Pitanje te poteškoće je viši u socijalnoj i ekonomskoj krizi, nego u radnoj nesposobnosti obolelih od epilepsije. U okviru svojih ograničenih radnih sposobnosti, osoba može da ostvari svoj maksimum, ali osobe sa epilepsijom ne ispoljavaju svoju maksimalnu radnu efikasnost iz više razloga. Navešćemo neke. Prema našem iskustvu, pre svega, lična nesigurnost obolelog nastaje zbog straha da do napada ne dođe dok je na radnom mestu. Sledeći uzrok je nedostatak motivacije. Na njegov rad se ne računa kao na ključni rad. Obično se takvi ljudi raspoređuju na sporednija radna mesta. Osim toga, često izostaje stimulacija rukovodioca i radne okoline, i više drugih faktora.

Epilepsija zaista utiče na svakodnevni život obolele osobe, ali je ne čini mnogo drugačijom od ostalih osoba, kako se to obično misli. Neke predostrožnosti i ograničenja mogu biti neophodni, ali ne u tolikoj meri da je ometaju u obavljanju njenih svakodnevnih poslova. Međutim, nešto što je rizično za jednu osobu sa epilepsijom, može biti sasvim prihvatljivo za drugu osobu koja takođe ima epilepsiju. Iz tog razloga je bitno da se osoba prilagodi 'svojoj' epilepsiji i da uredi svoj način života