Ima činjenica koje pokazuju
da epilepsija kao hronična bolest utičena na seksualnost, u smislu učestalih
napada, loše regulisanih, dugotrajno korišćenje AEL , utiče na hormonalni
status ovih ooba a sto se odražava na loš seksualni život.
Takodje je važno i psihičko stanje ovih osoba u smislu čestih depresija
koje same po sebi smanjuju seksualnu želju i pomanjakanja interesovanja
za osobu suprotnog pola.
Studija o socijalnim problemima osoba sa epilepsijom u Velikoj Britaniji
pkazala je da oko38% pacijenata ima neredovan seksualan život, samnjen
libido kao I seksualne mogucnosti. Strah da ne dodje do napada tokom
samog seksualnog akta takodje je snažan factor koji pogoršava kvalitet
seksualnog života ovih osoba.
Seksualna disfunkcija kod ovih pacijenata u vremenskom odnosu na
napade može biti periiktusna (u toku samog napada) ili interiktusna
(izmedju
napada).Erotske senzacije koje se ispoljavaju u toku napada mogu se
ispljiti u vidu raznih nadražajau predelu polnih organa, kao erekcija,
masturbacija
(genitopraksija). Interiktusne senzacije kod muškaraca sa epilepsijom
pojavljuju se u vidu sniženog libida i potencije( što je češće kod
temporalne epilepsije) a što se povezuje sa nalazom niskih nivoa
testosterone u
serumu. Interiktusne seksualne disfunkcije kod šena su slabije izrašene.
