Poznato je da epileptični napadi
oštećuju mozak pa je od izuzetne važnosti početi na vreme sa terapijom.Lečenje
se započinje obradom pacijenata od strane neurologa-epileptologa. Podrazumeva
kontinuiranu upotrebu AEL a vrlo retko i primenu odgovarajucih hirurških
zahvata.Sa farmakoterapijom se započinje nakon dva neisprovocirana epileptična
napada, izuzetno se lekovi uvode nakon prvog napada, u slučaju da EEG
ispitivanje ukazuje na specifične promene.Potrebne su redovne kontrole
kod neurologa jer se često dešava da je potrebno jedan lek zameniti drugim.
Osobe sa epilepsijom treba da znaju da se u oko 70% slučajeva postiže
potpuna kontrola napada.Uspeh izostaje ako se lekovi neredovno koriste
i ne na način na koji je to propisano.Prema preporukama ILAE( Internacionalna
liga za borbu protiv epilepsije) dominatnu ulogu u lečenju ovih pacijenata
imaju epileptolozi za decu i odrasle koji svojim znajem i iskustvom
na najbolji način mogu da pomognu osobama sa epilepsijom.
Sa epileptolozima potrebno je da saradjuju pedijatri, ginekolozi,
psihijatri,neurohirurzi, socijalni radnici, a sve u cilju rešavanja
brojnih problema ovih pacijenata
u smislu-planiranja začeća, trudnoće,dojenja,profesionalne orjentacije,
eliminacija društvene izolacije i stigmatizacije ovih pacijenata. Lečenje
ovih pacijenata dostiglo je najviši nivo u smislu individualnog pristupa
svokom pacijentu sa posebnom pažnjom na poboljšanje kvaliteta života
ovih osoba.
1.
Potrebno je postaviti preciznu dijagnozu epilepsije kao hronične bolesti,
2. Lečenje se započinje kod onih osoba koje su u poslednjih 12 meseci
imali više od dva napada, ako je osoba imala samo jedan napad ,lečenje
se može odložiti osim u slučajevima gde postoji jasno moždano ostećenje,
3. Izbor lekova zavisi od lokalnih mogućnosti,
4. Savetovanje je neophodno u lečenju epilepsije
5. Na početku terapije se uvek koristi jedan lek,
6. Cilj lečenja je da se pacijent uzima najnižu dozu leka koja će dovesti
do redukcije napada, bez neželjenog deistva leka,
7. Uzroci čestog neuspešnog lečenje su neadekvatan izbor lekova, neredovno
korišćenje lekova,pojava”pseudo” napada, moguće je progresivno pogoršanje
bolesti,
8. Ako se lečenje lednim lekom pokaže neuspelim treba zameniti lek,
9. Neophodno je redovno praćenje pacijenta od strane neurologa-epileptologa.
Oboleli od epilepsije treba da znaju da se u oko 70% slučajeva postiže dobra
kontrola napada, a da u slučajevima gde se samoinicijativno isključuje
terapija ili ne koristi na propisani način izostaju i rezultati lečenja.
Često se dešava da osoba ne popije lek u zadato vreme.Jedina izostavljena
ili zaboravljena doza neće provocirati napad niti bitno uticati na nivo
leka u krvi.
