- Pogorsanje
osnovne bolesti koja je dovela do epilepsije
- Ucestalost epilepticnih napada
- Neodgovarajuci lekovi
- Izlaganje faktorima provokacije: nedovoljno spavanje, akutni stres,
trepcuca svetla,
alcohol, psihoaktivne supstance…
ALOKOHOL
Ljudi
sa epilepsijom obično donose odluku da ne konzumiraju alkohol. U određenim
prigodama oni uzimaju vrlo blaga alkoholna pića. Ako posećuju kafane,
morali bi izbegavati uzimanje alkohola.
Neki ljudi
smatraju da izbegavanjem alkohola trpe, jer ih drugi omalovažavaju
i podstrekavaju na uzimanje alkohola. To ne bi trebalo da promeni stav
osobe sa epilepsijom da ne pije alkoholna pića ali naravno u umerenim
dozama. Trošenje alkohola je veći rizik za izazivanje epileptičnih
napada, a poznato je da alkohol smanjuje sejstvo lekova za epilepsiju.
GLEDANJE
TV PROGRAMA I POSEĆIVANJE DISKO KLUBOVA
Gledanje
TV programa može izazvati epileptični napad kod nekih osoba. Tv ekran
daje svetlost koja trepti, posebno ako se program gelda iz veće blizine.
To je pravilo fotosenzitivnosti tj. fotostimulacije koja se koristi
za provokaciju napada prilikom elektroencefalografskog (EEG) snimanja.
Situacija
se reguliše udaljavanjem od ekrana i prilagođavanjem, podešavanjem
svetla u prostoriji u kojoj se gleda TV program. Posećivanje disko
klubova je postao deo života mladih ljudi. Treba reći da je manji broj
onih kod kojih prepćuća svetlost izaziva napad, jer frekvencija -> trepćućeg <- svetla u -> disko klubovima <- nije viskoka. Obično jedan od deset mladih ljudi dobije napad zbog povećane
fotosenzitivnosti. Takve osobe bi trebalo da ne posećuju disko klubove.
Isti efekat
na mali broj ljudi ima rad za kompjuterom ili korišćenjem kompjutera
za video-igre, što obično rade deca. Opasnost dolazi od jakog trepćućeg
svetla, protiv kojeg se koriste posebni zatvori ili papirni tapeti
koji snižavaju frekvenciju svetla.
TOKSIČNI FAKTORI- droga, lekova, alkohola, koji dovode do
epileptičnih napada, odavno su poznati. U akutnoj fazi dovode do generalizovanih
konvulzivnih kriza,dok u slučajevima subakutne ili hronične evolucije
bolesti moguće su pojave parcijalnih epileptičnih napada sa sekundarnom
generalizacijom.
PRENATALNI I PERINATALNI- faktori rizika mogu da predstavljaju važne uzroke epileptičkih
napada i epilepsija, naročito u okviru epileptičnih sindroma koji su
specifični za dečiji uzrast.
DEMENCIJE su retko udružene sa epilepsijom, ako su vaskularne
geneze ali kod demencija Alchajmerovog tipa postoji jako povećan rizik
za pojavu epileptilnih napada.
I ako se danas poznaje veliki broj razloga, stečenih ali
i gentskih faktora za koje se obično smatra da su uzrok epilepsije, nedavna
proučavanja pokazuju da uzrok epilepsije kod većine ostaje nepoznat.
Čak i u uslovima gde su radjene neuroimidžing tehnike (CT i NMR ) endokranijuma,
uzrok epilepsije ostaje nepoznat u oko 38% slučajeva.
EPILEPSIJA TARDA (POZNA EPILEPSIJA) –predstavlja pojavu
ponavljanih epileptičkih napada koji se po prvi put javljaju posle 20
godine.Takva pojava podrazumeva opsežna klinička ispitivanja, kako bi
se otkrila uzročna lezija. Kada su u pitanju parcijalni napadi, mnogo
se lakše otkriva simptomatska etiologija napada, nego kada su u pitanju
generalizovane epilepsije. Rizik od ponavljanja napada mnogo je veći
ako je ona parcijalnog tipa, a značajno redji ako se radi o generalizovanoj
idiopatskoj epilepsiji, s početkom u odraslom dobu.
