Klasifikacija Psihoaktivnih supstanci

Psihoaktivna supstanca (PAS) predstavlja hemisku materiju koja unišenjem u organizam
Menja psihičku strukturu, menja raspoloženje, mišljenje, ponašanje. Vezuju se za problem Zavisnosti, Tolerancije i Apstinencije.
Novije podele PAS zasnivaju se na deistvu droga na mozak. Tako postoje supstnace koje smanjuju metaboličku aktivnost mozga, depresori CNS-a: alkohol,sedativ, opijati( morfin,heroin, čaj od „maka”), isparljive supstance( lepak, bronza, benzin).
Droge koje deluju stimulativno –psihostimulansi CNS-a(amfetamin,nikotin, kokain)
Halucinogeni-menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja-LSD,meskalin, kanabis,MDMA(„ Extasi”).

Svetska zdravstvena organizacija(SZO) je 1951. godine proglasila alkohol bolešću, a 1957.god i narkomaniju kao bolest zavisnosti i istakla njihovo pogubno deistvo na zdravstvenom, porodičnom i poslovnom segmentu funkcionisanja pojedinca.
U Medjunarodnoj klasifikacija bolesti, revizija 1992 god. govori se o štetnoj upotrebi i sindromu zavisnosti.

Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških, kognitivnih i bihejvioralnih promena ponašanja, tolerancija na supstancu (potreba da se uzima veća količina da bi se postigao efekat), jaka želja za uzimanjem supstance. Upotreba supstance da bi se ublažio apstinencijalni sindrom,zanemarivanje obaveza, interesovanja, radnih i drugih aktivnosti zbog korišćenja istih ali i nastavljanje, pored saznanja o štetnim psihološkim,socijalnim i zdravstvenim posledicama.
Sve droge stvaraju psihičku zavisnost, deluju na percepciju, opažanje i izazivaju euforično raspoloženje.

Fizička zavisnost nastaje u slučaju metaboličkih promena i opšte adaptacije organizma na stalno prisustvo droge, pri čemu nagli prekid dovodi do apstinencijalnog sindroma (poremećaj somatovegetativnih funkcija i psihičkih funkcija) povišena temperatura, grčevi ..
Tolerancija označava postepeno opadanje deistva droge, odnosno nemogućnost da se željeni efekat postigne prethodnom dozom, pa se zato povećava količina supstance koja se uzima.